Институт за међународно право

Институт за међународно право
Institute of International Law  (енглески) Institut de Droit International  (француски)
Логотип организације
Скраћеница	ИИЛ ИДИ
Мото	Justitia et Pace
Датум оснивања	08.09.1873. Гент, Белгија
Тип	невладина организација, друштво
Намена	промовисање развоја међународног права
Метод деловања	научно истраживање, публикације, едукација, лобирање
Седиште	Женева, Швајцарска
Подручје деловања	широм света
Генерални секретар	Марчело Коен
Веб-сајт	www.idi-iil.org

Чланови Института на заседању у Кракову 2005. године.

Институт за међународно право (фр. Institut de Droit International), је академско удружење које се бави проучавањем и развојем међународног права, а његови чланови су водећи међународно признати правни стручњаци. Институт за међународно право је добитник Нобелове награде за мир 1904. године.

Сврха Института

Сврха института је да промовише развој међународног права у складу са правном свешћу цивилизованог света, настојећи да кодификује међународно право на принципима који су у складу са потребама савременог друштва. Институт се, у складу са својим надлежностима, бави правним прописима у мирно доба, али и применом закона у рату. Такође, Институт се бави проучавањем потешкоћа у тумачењу или примени закона и, ако је потребно, даје своје мишљење у нејасним и спорним случајевима.

Историја Института

Институт за међународно право основан је 8. септембра 1873. у лучком граду Генту у Белгији . Једанаест познатих међународних правника одлучило је да створи институцију која ће бити независна од било каквог владиног утицаја и која ће моћи да допринесе развоју међународног права и делује на такав начин да се овај закон примењује у пракси. Институт се начелно састаје сваке две године, а између његових седница Стручни одбор проучава теме одабране на претходној седници. О раду Комисије расправља се на седницама и по потреби се доносе резолуције које имају нормативни карактер. Ове резолуције се достављају владиним институцијама, међународним организацијама и научној заједници. На овај начин Институт истиче lex lata (шта је закон) да би промовисао његову примену, али Институт понекад доноси и de lege ferenda решења (какав би закон требало да буде) да би допринео развоју међународног права .

Оснивачи су били:

• Pasquale Stanislao Mancini (из Рима), Председник;
• Emile de Laveleye (Лијеж);
• Tobias Michael Carel Asser (Амстердам);
• James Lorimer (Единбург);
• Wladimir Besobrassof (Санкт Петербург);
• Gustave Moynier (Женева);
• Jean Gaspar Bluntschli (Хајделберг);
• Augusto Pierantoni (Напуљ);
• Carlos Calvo (Буенос Ајрес);
• Gustave Rolin-Jaequemyns (Гент);
• David Dudley Field (Њујорк)

Нобелова награда

Нобелову награда за мир коју је Институт добио 1904. године за рад у арбитражи између држава, односно миран начин решавања спорова, свакако је велико признање.

Седиште Института

Члан 11 Статутом предвиђа да седиште Института буде у сталном месту становања генералног секретара Института, тако да је до сада његово седиште било: у Генту (три пута), у Бриселу (четири пута), у Лозани, Лувену (два пута), Хагу, Женева (два пута), Париз, и тренутно се налази (од 2003. године ) у градићу Грез-Доицеау у Белгији .

Спољашње везе

• Интернет страница Института за међународно право Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2010), на енглеском и француском језику